Seid Tandir je jedini obućar u Sjenici, a kako je istakao, zanatom je počeo da se bavi pre osam godina.
Nakon što mu se otac razboleo, Seid je odlučio da krene njegovim stopama, jer mu je bilo žao da se prekine tradicija.
– Bavio sam se rukometom. Igrao sam za Bosnu, bio sam u Peći. Ovde u Sjenici sam se bavio rukometom, a pošto sam imao povrede kolena, počeo sam da radim kao trener. Što se tiče rukometnog kluba Sjenica, prvi put smo ušli u prvu ligu takmičenja, a zbog nedostatka sredstava izašli smo iz lige.
Pored rukometa, Seid se bavio i ugostiteljstvom, koje je takođe ostavio, a put ga je naveo i u inostranstvo.
– Otišao sam za Beč, otac mi je još tada bio živ. Kad sam zatvorio ugostiteljsku radnju, nekih 5-6 meseci sam radio sa njim – kaže Seid, koji dodaje da mu je otac govorio da mu za učenje zanata treba i 15-20 godina, pa je u startu odustao i otišao za Beč.
Ipak, nije mu trebalo baš toliko da se uhoda.
– Ja sam se u Beču zadržao možda neke dve nedelje. Brat me je zvao i rekao da je otac jako bolestan i da su doktori rekli da će za neka dva meseca nažalost da premine. Ja sam se vratio i dok je on još uvek bio kod nas u kući, za nekih mesec dana, sam sam sastavio cipelu, sve to skrojio, sašio, kompletirao, odneo njemu, dok je bio na postelji i on me je pitao „čije je ovo?“, nije se ni nadao da sam ja to napravio – ispričao je Seid.
Šta sve Seid ume da napravi, kao i da li preporučuje drugima ovu vrstu zanata, pogledajte u video reportaži u Max press produkcije.
