Veliki studentski protest održaće se 12. aprila, najavili su novopazarski studenti. Novi Pazar primiće goste iz cele Srbije. Protesti u ovom gradu razlikuju se po mnogo čemu u odnosu na one u drugim gradovima.
Na vratima Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) različiti transparenti, oslikane krvave šake i obaveštenje da u zgradu najmlađe visokoškolske ustanove u Srbiji mogu samo oni sa studentskim knjižicama.
Tako je od 26. januara, kada su student u ovom gradu, koji po starosnoj strukturi važi za najmlađi u Evropi, odlučili da radikalizuju svoj protest. Tada su upali u zgradu Univerziteta i blokirali rad. Dane i noći provode onde gde su do skoro sticali nova znanja.
Studentkinja treće godine arhitekture Selma Kolašinac podseća na apsurd koji se dogodio.
“Najpre smo ćutnjom skretali pažnju, manjim protestima. Onda smo 25. januara dobili podršku od Uprave i Studentskog parlamenta. Međutim, onog dana kada smo ušli u blokadu desilo se našto sasvim kontradiktorno”, podseća ona.
Iako je rukovodstvo, predvođeno rektorkom Zanom Dolićanin, najpre podržalo zahteve studenata na dan početka blokade, rektorski kolegijum je u saopštenju „najoštrije osudio nasilan upad“ u zgradu, pa najavilo „krivične prijave protiv počinilaca”.
Bez grejanja
“Uprava nam je zapretila odmah tužbama. Prvih dana smo bili i bez struje i grejanja. Grejanje nemamo ni sada. Uporno pišemo Upravi, ali bez uspeha. Sada navodno nema goriva za grejanje”, objasnila je ona, kada smo razgovarali, i istakla da nikakvog nasilnog upada kako je saopšteno nije bilo.
Studenti u Novom Pazaru su poslednji ušli u blokadu. Najpre se po nekoliko njih, uz podršku isto toliko građana, okupljalo kako bi odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U jednom trenutku su početkom januara odustali, da bi se poslednja dva meseca masovno svakodnevno okupljali i ustalili blokadu magistralnog puta, koji kroz Novi Pazar povezuje Srbiju i Crnu Goru.
Sa druge strane članica proširenog rektorskog kolegijuma i šefica Departmana za pravne nauke DUNP Andrijana Maksimović kaže da je blokada nezakonita i da su studenti veliki gubitnici.
“Studenti koji zaista žele da studiraju, oni čija je borba učenje i sticanje znanja, oni koji su zamislili da svoje ciljeve ostvare tako što će se obrazovati, mnogo gube. Njima manipulišu, vode ih i iznuđeno predstavljaju anarhisti, koji su taj put odabrali jer očekuju dobit, koja im je očito važnija nego podrška većine studenata, a u stvari, najveći su gubitnici iz svega ovoga. U ovoj situaciji dugoročno niko ne može da bude dobitnik, ali svi oni koji podržavaju blokadu univerziteta na kojem rade, a uredno primaju plate, itekako se mogu smatrati dobitnicima”, ističe Maksimović.
Dva zahteva više
U organizaciji blokade nema razlike u odnosu na druge fakultete u Srbiji.
Podeljeni su u različite radne grupe, dok odluke donose na plenumima gde „svako ima pravo da iznese ideju, predlog i mišljenje“, posle čega se o tome glasa.
“Protesti u Novom Pazaru se suštinski ne razlikuju. Imamo podršku građana, kao i svi ostali studenti u Srbiji. Jedino što je naš mentalitet specifičniji, tako da je potreban poseban vid agitacije”, kaže Selma.
Njena koleginica, studentkinja 4. godine anglistike, Dina Mehović objašnjava da je zbog toga bilo potrebno vreme da se Novopazarci pokrenu.
“Koliko god da pričamo o tome ljudi i dalje ne znaju zašto smo ovde, da li smo mi i danas u blokadi i koji su naši osnovni zahtevi”, pojasnila je ona, kasniju odluku da se masovnije protestuje u tom gradu.
Iako se organizaciono i suštinski ne razlikuju novopazarski protesti studenata ipak nisu isti kao ostali u Srbiji. Između ostalog razlikuju se i po broju zahteva. Pored četiri zajednička zahteva, studenti ovog univerziteta na jugozapadu Srbije, dodali su i dva svoja.
“Peti zahtev se tiče našeg sugrađanina Ernada Bakana (19), koji je izgubio život 2019. godine u Beogradu. Nismo mogli da tražimo reviziju, jer je ona već zatražena, ali smo poslali dopis nadležnom Vrhovnom sudu da se starost počinioca ne uzima više u obzir. Što je počinilac mlađi, kazna je kraća, a logično je da smo kad smo mlađi svesniji i refleksivniji… “, objašnjava Dina.
Beograđanin Ivan Mitrović (23) osuđen je na godinu i pet meseci zatvora, jer je na pešačkom prelazu automobilom udario i usmrtio studenta iz Novog Pazara Ernada Bakana,. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Trećeg osnovnog suda u januaru 2023. godine.
U Novom Pazaru smatraju da je presuda neadekvatna.
Bakanu u čast dodato je još 60 sekundi tišine, pa Pazarci odaju počast 17 minuta, za razliku od njihovih kolega širom Srbije koji ćute 16 minuta za stradale u Novom Sadu.
Šesti zahtev je prinudna uprava. Usvojen je naknadno, desetak dana posle početka blokade zbog bojazni od „revanšizma nad učesnicima“.
To bi značilo smenu svih trenutnih struktura vlasti na Državnom univerzitetu – saveta, senata i posebno smenu rektorke Zane Dolićanin.
Profesorica Andrijana Maksimović ističe da je ovaj zahtev neopravdan.
“Ako je ovo zahtev grupe koja ne poštuje svoju instituciju i legalno izabrane njene organe prema zakonima Republike Srbije, legalno izabran Studentski parlament, a traži poštovanje zakona i institucija, onda to dovoljno govori o njegovoj (ne)opravdanosti i kontradiktornosti sa njihovim ostalim zahtevima” kaže ona.
Studenti: Prinudna uprava da reši problem na DUNP
Studentkinja treće godine psihologije Kristina Veljković objašnjava da bi prinudna uprava trebalo da se pozabavi svim problemima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
“Posebno treba da se pozabavi nepotizmom, koji ovde vlada od kada je ova visokoškolska ustanova osnovana, onda i nehumanim uslovima u kojima su svi oni koji su protiv rektorke i organa uprave i samog načina postupanja prema osoblju i studentima koji su tu zbog znanja”, kaže ona.
Međutim, članica proširenog rektorskog kolegijuma Andrijana Maksimovič tvrdi da “na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ima kontinuiteta u kvalitetu rada, koji vodi ostvarenju postavljenih ciljeva, a pre svega, kvalitetnom obrazovanju dostupnom mladim ljudima, zahvaljujući čijem će se znanju, tako stečenom, pospešiti razvoj ovog dela Srbije”.
“Na Državnom univerzitetu nema nepotizma. Zaposleni se primaju po konkursima koji su javni, poštujući svu zakonsku proceduru, koja obuhvata i mogućnost iznošenja primedbi na svaki izveštaj nastavnika i saradnika za izbor u zvanja”, izričita je ona.
Protesti obeleženi zajedništvom i slogom Bošnjaka i Srba
Novi Pazar je grad sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, a od raspada Jugoslavije i međuetničkih tenzija, Bošnjaci su kao manjinski narod u Srbiji neretko bili na meti diskriminacija.
Odnosi među Bošnjacima i Srbima su posebno devedesetih godina bili narušeni.
Međutim, na velikim protestnim šetnjama koje su studenti organizovali u Novom Pazaru viorile su se različite zastave, a student su obučeni u narodne nošnje demonstrirali zajedništvo. To je izazvalo emocije kod mnogih, pa su često bili tema pozitivnih komentara na društvenim mrežama.
“Mi nismo deca ratova, mi nismo deca sankcija, niti bilo kakvih podela. Nama su zaista svi isti. Nije nam bitno ko se kako zove i ko u šta veruje. Bitno je da smo dobri ljudi, akadamski građani koji su tu da se bore za isti cilj, a to jeste pravda i pravedan sistem vrednosti”, naglašava Selma.
Ona kaže da se student Bošnjaci, iz Sandžaka, multietničkog regiona na jugozapadu Srbiji čiji je centar Novi Pazar, sada “osećaju inkluzivno u Srbiji”.
“Našu zastavu sandžačkih Bošnjaka nosili su i njom mahali Srbi, mi smo nosili zastave Srbije. Lep je taj osećaj”, ističe studentkinja Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Dina se slaže sa kleginicom.
“Mislim da su studenti Bošnjaci dobili sada jednu pravu sliku o zajednici u kojoj žive, gde više nema dezinformacija i starog stereotipa da smo mi sa jedne strane , studenti Srbi sa druge. Nema više – mi i vi. Svi smo u ovoj borbi da razumemo da se ovaj svet ne deli na crno i belo, po veri, naciji… To više uopšte nije bitno, već je važno da sagradimo sebi bolju državu, gde će nove generacije moći sa ponosom da kažu da su i oni deo ove zemlje”, ističe Dina.
Predstavnica Univerziteta profesorica Andrijana Maksimović ističe da nije uvek sve onako kako na prvi pogled izgleda.
“Multikulturne scene su nezaobilazan začin u ovakvim situacijama. Te scene imaju za cilj da predstave u najboljem svetlu život neke višeetničke zajednice. Međutim, to što narod pridobijaju takve scene, govori o tome da su oni koji žive u tim zajednicama veoma dobro shvatili da imaju važnu ulogu u tom komadu i da treba da joj odgovore na najbolji mogući način. Dakle, to nije realno već imaginarno stanje. Realnost počinje tamo gde se uloga završava”, ocenjuje ona.
Razumevanje i zajedništvo viđeno je i na velikim protestima u Kragujevcu i Nišu, gde su bili i studenti iz ovog, jednog od prestonice Srbije, najudaljenijih gradova.
“U Kragujevac je krenulo nas dvadesetak iz Novog Pazara. Od Kraljeva smo išli peške. Putovali smo dva dana. Najpre smo se pridružili kolegama iz Kraljeva, a onda od Mrčajevaca su sa nama pešačile i kolege iz Čačka. Građani su nas pozdravljali na svakom koraku. U Kniću smo prenoćili u školi, i tu su pripremili halal hranu za studente Bošnjake, koji ne jedu svinjetinu. U Kragujevcu smo dočekani uz vatromet, zagrljaje, ljubav, poruke podrške, cvrni tepih i medalje i priznanja. Osećaj je neopisiv. Ja ne mogu ni gotovo mesec dana posle da saberem utiske”, priseća se Kristina.
Dina je sa još četrdesetak kolega bila na protestu u Nišu.
“Pre toga njih 15 bilo je kod nas. Ostali su dva dana. Nikada se nismo toliko zbližili sa nekim za kratko vreme. Imali smo osećaj kao da smo braća i sreće koji se dugo nisu videli, iako se uopšte nismo znali. Kada smo stigli u Niš sva pažnja bila je usmerena nama”, kaže Dina, iznenađena svim onim što su novopazarski student doživeli u tom gradu.
Počeo je Ramazan, mesec posta kod muslimana. Studenti iz Niša ispoštovali su kolege Bošnjake. Njihov gest danima je prepričavan na društvenim mrežama, ali i među studentima.
“Organizovali su ifat (obrok posle dugog postačkog dana kod muslimana). Koliko je njima to bilo važno najbolje pokazuje to što su obezbedili čak tri vrste hurmi. Mi to nemamo ni na ramazankim soframa u Novom Pazaru. Čak su pitali trebali hodžu da dovedu u prostorije koje su odredili za molitvu studentima islamske veroispovesti”, priča Dina utiske iz Niša.
Dan pre, 27. februara, studenti iz Novog Pazara želeli su da organizuju takođe veliki protest, pa su pozvali svoje kolege iz Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada.
“Stiglo nam je oko 300 studenata, kolega iz drugih gradova. Bili su dva dana sa nama. Organizovan je portest, potom šetnja i blokada magistralnog puta na tri sata. Vladala je samo pozitivna energija tog dana. Svi smo tu bili sa istim ciljem, a to je – pravedna država”, objašnjava Selma.
Na protestima su se mogli videti brojni transparenti – “Nećete nas gaziti”, “Deca u nama znaju sve”, “Nikad ne boj se”, “Nemoj da ti je svejedno” , “Izgubljeni životi nisu statistika”, do onog “ Ljubav je u šeheru” (Novi Pazar je među gradovima koji su kroz istoriju imali poseban status tzv. šehera).
Srednjoškolci uz studente
U Novom Pazaru protestuju i srednjoškolci. Već neko vreme bojkotuju nastavu učenici više srednjih škola u tom gradu.
“Srednjoškolci su uz nas od samog početka protesta. Podržavaju nas na okupljanjima od starta. Oni pokreću sada svoju intenzivniju borbu protiv ovog zakržljalog sistema. Bojkotuju nastavu i u tome su istrajni. U tome imaju našu moralnu i svaku drugu podršku”, ističe Kristina.
Rektorski kolegijum Univerziteta u Novom Pazaru pozvao je 4. marta studente da prekinu blokadu te visokoškolske ustanove.
U obrazloženju poziva navodi se da pre 17. marta mora da se završi januarski ispitni rok, naprave planovi rada, završi akreditacija tri studijska programa, produže ugovori o radu, sprovedu javne nabavke i obave drugi organizacioni ili tehnički postupci za nesmetan nastavak rada.
Kako se navodi u saopštenju DUNP, ukoliko nastava i ispiti ne počnu do 17. marta, akademska godina će biti pod znakom pitanja a od produžetka blokade jedinu štetu imaće studenti u blokadi.
“Ne smatram da je išta izgubljeno. To je jedna godina, pa neka bude i obnovljena. Ne može jedna godina da vredi više od života 15 ljudi poginulih pod nadstrešnicom, ili života bilo koga ko je izgubljen zbog ovog sistema, koji godinama ne funkcioniše kako treba” , zaključuje Kristina.
