U toku je sedmodnevni program kojim se obeležava Dan opštine Prijepolje, ali i jubilej Doma kulture. Predviđeno je čak 28 manifestacija i događaja u kojima učestvuju sve institucije opštine Prijepolje, a Dom kulture sa 10 sadržaja.
Direktorka Doma kulture u Prijepolju Admira Mostarac Hamidović kaže da se nastojalo da programi budu zanimljivi za sve starosne strukture građana i gostiju. Reč je o izložbama, pozorišnim predstavama, muzičko-poetskim večerima, programima za najmlađe i atraktivnim koncertima na otvorenom. Važno je napomenuti da su svi programi besplatni.
Povodom, obeležavanja 45 godina postojanja i uspešnog rada Doma kulture Prijepolje za MAXPRESS govori direktorka ove, po kvalitenom kulturnom-umetničkom programu prepoznatljive, institucije na Limu.
MAXPRESS: Kako će do kraja izgledati kulturno leto u Prijepolju?
U ostatku leta nas očekuju 1. i 2. avgusta „Mostovi Balkana“, Smotra etno-stvaralaštva balkanskih naroda, zatim obeležavanje pola veka trajanja umetničke kolonije „Mileševa“ uz poseban program jubileja, kao i još muzičkih večeri na otvorenom i zanimljivih programa za decu.
MAXPRESS: Poslednja godina obilovala je kulturnim dešavanjima u gradu na Limu? Šta je najveći uspeh Doma kulture kao organizatora?
Tokom prethodnih godina smo se potrudili da Domu kulture vratimo poziciju vodeće ustanove kulture u opštini, ali i da objektu donesemo novi sjaj. Obzirom na uslove, bio je to težak posao koji je iziskivao mnogo energije, što nas nije omelo da u tome uspemo. Renovirali smo veliki deo zgrade, sanirali određene probleme i uspeli da, nakon 45 godina, ozakonimo objekat Doma kulture, što je preduslov za veće investicije. Kada je u pitanju organizacija događaja, ponosni smo što smo tradicionalne programe i veoma zahtevne manifestacije uspeli da organizujemo na većem nivou, a da uz to uvedemo i nove aktivnosti. Smatram da je najveći uspeh činjenica da smo omiljeno mesto okupljanja u opštini, bez obzira o kojoj ciljnoj grupi je reč.
Mladi našli mesto u Domu kulture
MAXPRESS: Uspešno funkcioniše i Omladinska scena Doma kulture. Veoma zapažena je predstava „Tako je bilo“, rađena po tekstu Rejmona Kenoa?
Kreiranje omladinske scene dokazalo je koliko zapravo talentovanih mladih ljudi poseduje naše Prijepolje. Svaki projekat koji realizujemo sa njima posebno je zadovoljstvo. Predstava „Tako je bilo“ na jedan zanimljiv način pruža mogućnost mladim glumcima da iskažu svoje posebne talente za glumu, posebno u segmentu govora, improvizacije, promene uloga…
MAXPRESS: Mlade okupljate i kroz rad folklornog ansambla! Putujete po zemlji, regionu i mnogo šire. Koliko je on uspešan i koliko ispunjava svuju misiju da očuva kulturu i tradiciju Polimlja?
Folklorni ansambl Doma kulture Prijepolje okuplja zasigurno najveći broj dece i mladih u našoj opštini. Oni ispunjavaju cilj svog postojanja i iz godine u godinu ostvaruju zapažene uspehe i rezultate. Osim tradicionalne igre, neguju i izvornu pesmu, sviranje na tradicionalnim instrumentima i jednu posebnu ljubav prema tradicionalnim nošnjama, kako iz svih krajeva Srbije, tako i regiona. Svoje umeće predstavili su u raznim zemljama sveta. Unazad par godina tako je bilo u Turskoj, Grčkoj, a ove godine se spremamo za turneju u Bugarskoj, koju smo tradicionalno planirali za septembar.
MAXPRESS: Koliko su mladi uopšte zainteresovani za umetnost i kulturu?
Nedostatak mladih posetilaca problem je sa kojim se suočavaju ne samo mali, već i veći gradovi u regionu i šire. Da bi se ovaj problem rešio u širem kontekstu i da bi se Dom kulture, kao najvažnija kulturna ustanova u opštini, približila mladima morali smo se u većoj meri približiti baš njima i stvoriti im prostor u kojem će oni da učestvuju u kreiranju i realizaciji kulturnih sadržaja. Zato smo oformili omladinsku scenu Amaterskog pozorišta sa kojim je tokom par sezona radio veliki umetnik i sertifikovani omladinski radnik, što je izrazito uticalo na kvalitet rada sa mladima. To se pokazalo kao dobra odluka kroz koju smo ojačali saradnju sa osnovnim i srednjim školama, učeničkim parlamentima, pa smo danas ustanova u kojoj mladi rado provode svoje slobodno vreme i kojoj se mladi rado obraćaju znajući da ćemo im pomoći u ostvarivanju njihovih zamisli po pitanju kreiranja zajedničkih programa i ostalih sadržaja.
Nesvakidašnja trupa za „Omera i Merimu“
MAXPRESS: Vi ste od malih nogu u umetnosti. Gluma je bila Vaš izbor i sada kada „direktorujete“ i obavljate tu važnu funkciju ne odustajete od prve ljubavi?
Za sebe mogu reći da sam imala tu sreću da radim posao koji volim i da sam u sferi umetnosti. Mada, smatram da se umetnost neminovno prožima kroz sve sfere života i oplemenjuje čoveka.
Obzirom na moju ljubav prema njoj, ne mogu odustati od sebe!
Ove godine nam se pružila prilika, meni i mojim kolegama, da na sceni pokažemo ljubav prema poslu koji radimo, kao i naš poseban odnos prema Domu i kulturi u našoj opštini.
Jednostavno, smatram da smo ovim činom pomerili granice.
MAXPRESS: Ko je sve sa Vama zaigrao u predstavi „Omer i Merima“?
Na velikoj sceni po prvi put su moje sjajne kolege koji su prihvatili ovakav izazov i kako kažu – vredelo je. Osim mene, na sceni je sekretarka ustanove i moja zamenica, Selma Đurđević, zatim Mirko Malešić, urednik likovnog programa, Emira Rovčanin, urednica programa na bosanskom jeziku, Dunja Ćuković, urednica muzičkog programa, kao i veoma talentovani članovi folklornog ansambla: Andrija Pavlović, koji tumači ulogu Omera, zatim Teodora Rakić i Dajla Kriještorac, koje su upotpunile taj vizuelni doživljaj predstave kroz svoje uloge vila.
MAXPRESS: Na festivalu amaterskih pozorišta Zapadne Srbije pobrali ste brojne nagrade baš sa tom predstavom?
Predstava „Omer i Merima“ pobednik je 13. Festivala amaterskih pozorišta Zapadne Srbije, a osim toga osvojili smo nagradu za najbolju režiju koja je priprala reditelju Ivanu Tomaševiću, zatim je nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu dodeljena mojoj koleginici Selmi, za ulogu Esme, a nagrada za najbolju žensku ulogu, pripala je meni, za ulogu Ismete.
Međutim, smatram da su najveća nagrada aplauz i oduševljenje koje ova predstava izaziva kod publike, zbog čega ne sumnjam da će ova predstava imati dug i uspešan život, za šta ću se, zajedno sa mojim kolegama, založiti.
Brojni umetnici gostovali u Prijepolju
MAXPRESS: Prijepoljci kažu da nikada nije bilo više kulturnih događaja u tom gradu, da nikada više umetnika nije dolazilo u varoš na Limu. Čime se posebno ponosite?
Mišljenja su zasigurno podeljena, jer nekolicina naših sugrađana ne vidi izazove sa kojima se suočava kultura uopšte, a posebno u manjim sredinama kakva je i naše Prijepolje.
Danas je mnogo razloga za ponos, ali činjenica je da je rad Doma kulture Prijepolje prepoznatljiv u regionu, što je rezultat našeg višegodišnjeg zalaganja i predanog rada. Lično se zalažem za decentralizaciju kulture i žao mi je što su za Prijepolje i gradove u okolini gostovanje baletskih i operskih predstava, koncerti filharmonije i slični programi, skoro pa nemoguća mislija obzirom koliko je sredstava neophodno izdvojiti, a ne zaboravimo da se isti finansiraju iz državnog budžeta. Nadam se da će u budućem periodu imati više razumevanja za nas i sredine slične nama.
Ozakonjenjem zgrade stvoreni uslovi za nove projekte
MAXPRESS: Politički ste angažovani (SDP) i veoma kativni u poslednje vreme. Uspevate li da politiku izbacite iz svere umetnosti i koliko je, možda, koristite da unapredite kulturnu scenu?
Politiku koristim isključivo kao instrument pomoću kog mogu dati veći doprinos zajednici, jer smatram da je to dužnost svakog pojedinca. Kultura je u temelju svih vidova ljudske delatnosti, ali se u organizaciji društvenog života jednostavno tretira kao zaseban segment, pa je često za nju neophodna posebna„borba“. Smatram da onima koji su izvan nje, vrlo često odmah i nije vidljivo, čime se konkretno bavimo mi, kulturni radnici, ali je naš doprinos nemerljiv i veoma dragocen. Kao što je na primer danas vidljivo sve što su naši prethodnici radili u ovoj oblasti.
MAXPRESS: Šta je Vaš najveći izazov? Šta posle 45 godina fali Domu kulture u Prijepolju, a što želite da promenite?
Lično za mene, kao rukovodioca ove ustanove kulture, najveći izazov je uspostaviti balans između problema organizacije programa i problema koje sa sobom nosi ovo impozantno zdanje zgrade Doma kulture Prijepolje. Uvek su ovi drugi problemi mnogo veći i vrlo često bez brzog rešenja. Naime, reč je o zgradi koja poseduje 4.500m2 korisnog prostora, a koja pritom do ove godine nije bila ozakonjena. Možete pretpostaviti koliko problema nakon 45 godina imamo sa krovom koji prokišnjava, poplavama u prizemnim delovima, zastarelim električnim instalacijama, nepostojanjem uspostavljenog sistema grejanja, stolarijom, fasadom i slično.
Ali, nakon ozakonjenja period koji je ispred nas možemo smatrati za obećavajući period kada su u pitanju konkretne investicije kojima će se rešiti većinski deo problema sa kojima se suočava ne samo Dom kulture, već i Matična biblioteka „Vuk Karadžić“, Osnovna Muzička škola i ostali subjekti koji se nalaze sa nama pod istim krovom.
