Piše: Jakov Hamzić
Prolazeći kroz guste bukove i četinarske šume, meštani koji su pešačili zapadnim padinama planine Jadovnik dospeli su u doline današnjeg sela Sopotnica.
Usled migracija stanovništva iz pravca Crne Gore ka Srbiji grupa ljudi našla se u dolini koja je smeštena ispod sadašnjih slapova vode. Izmoreni i žedni od dugog puta staše na čas da se odmore sa zapregama i moliše Boga da im pomogne.
Daj nam vode, sreću ćemo sami naći
Odjednom se začu glas iz stena koji povika gromko : „ O, narode! Ooo, narode! Hoćete li da vam podam sreće ili vode ?!“
Narod iznemogao od umora povika : „Daj nam vode, a sreću ćemo sami naći!“
Tad poteče silan izvor vode izbijajući iz samih Jadovničkih stena koji i dan danas istom jačinom neprekidno žubori, a narod do dana današnjeg ne nađe sreće među sobom.
Ovom prelepom legendom koju je u svojoj knjizi „Sopotnica“ zabeležio novinar Milorad Veruović vidi se smisao postojanja današnjeg sela Sopotnica.
Selo Sopotnica vuče koren od reči „sopot“ što u prevodu znači šum vode ili izvor koji žubori odnosno sopoće – šapće.
Vrh izvora Sopotnice nalazi se na 1.150 metara nadmorske visine, a najviši slap pada sa visine od 25 metara. Ostali vodopadi spuštaju se sa visine od 19 metara do 23 metra, stvarajući iskričave vodene zavese čije se kapljice poput bisera rasipaju po raskošnom drveću, žbunju, poljskom cveću i mahovini koje ovde ima više od 50 vrsta.
„Izvika“ uz jak šum vode
Godinama unazad su se na tlu današnjih Sopotničkih izvora zbivale kulturno –umetničke manfestacije koje su nosile naziv „Sopotnički izvori“, a koje su okupljale narod širom Balkana, gde su se takmičili u izvornom pevanju „izvika“, zatim bogatim narodnim koreografijama ukrašenim mnoštvom pokreta i ukrasa narodnih nošnji što je krasilo sliku ovog živopisnog sela, dajući novu dimenziju arhaičnih lepota zajedno sa vodopadima i vodenicama koje su se izgrađivale na obroncima uzvišenja na kojima se nalazi vodopad.
Lakše i meštanima i turistima
Napokon u bogatoj istoriji ovog sela dolazi i asfaltiranje puta od pravca Ivanja (zaseoka nadomak Prijepolja) do Slapova Sopotnice. Radovi na sanaciji pomenute trase puta počele su još u rano proleće ove godine, gde su se izvodili sitniji poslovi kao što su priprema terena za trasiranje, uređivanje i postavljanje drenažnih tokova, pa nasipanje trase kao završnica pred konačni asfalt.
Stari put koji je vodio do ovog turističkog mesta išao je sa glavne ceste Prijepolje-Bijelo Polje preko drvenog mosta na obalama reke Lim.
Razlog zbog kog je počela sanacija na drugom pravcu prema Prijepolju koji vodi od Ivanja jeste veoma uzak put, od svega 2 metra širine, koji je prvobitno postojao kao i podvožnjak preko kojeg prolazi pruga Beograd-Bar, a koja je smetala turističkim autobusima za prolazak jer su kačili krovom betonsku gredu nadvožnjaka prilikom prolaska, a dvospratni autobusi gotovo nikako nisu mogli prolaziti starom trasom puta koji je vodio od glavne ceste, preko sela Lučice do Sopotnice.
Novi put koji radi preduzeće „Putevi Užice“ širok je 4 metra sa po metar prostora nasipa sa obe strane, što mu daje idealu mogućnost za nesmetan saobraćaj turističkih automobila i autobusa.
Put koji je predviđen za asfaltiranje ove godine od Ivanja do Sopotnice ima dužinu od 7 kilometara, a radovi na sanaciji puta predviđeni su do kraja ove godine. Izvode se po nalogu predsednika države.
Do sada je asfaltirana polovina trase, a radovi se izvode radnim danima i subotom. Saobraćaj iz pravca Ivanja je zatvoren do usputnih sela, pa se do njih može doći u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, obično pre 07:00 časova ujutro i posle 20:00 časova uveče.
Na toj trasi mnoštvo je vidikovaca. Jedan je uređen. A ceo kraj obiluje mnoštvom atrakcija.
Tu su i brojna seoska domaćinstva, koja nude bogatu gastronomsku ponudu. Tu je i stara hidrocentrala, objekat koji datira iz prve polovine 20. veka.
Država je opredelila i 1,8 miliona dinara, preko Ministasrtva zaštite životne sredine, za uređenje postojeće pešačke staze u zaštićenom području Sopotnice. Predsednik opštine i resorna ministarka Irena Vujović potpisali su ugovor o dodeli podsticajnih sredstava iz fonda za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2023. godini.
Najlepše selo u Srbiji
Selo Sopotnica 2005. godine proglašeno je za najlepše selo u Srbiji, a u poslednje vreme sve više stranih turista posećuje Sopotnicu, pa nije retko videti registarske oznake čak i iz Velike Britanije.
Meštani sela Sopotnice, ne kriju svoje oduševljenje što će selo ponovo zaživeti turizmom, igrom i pesmom, obirom da su sve manifestacije i događaju od važnog nematerijalnog kulturnog nasleđa prenesene prehodnih godina u selo Кamena Gora i Jabuka upravo zbog lošeg terena i nepristupačnosti starog puta.
Nadajući se višebrojnim turistima Selo Sopotnica i njeni meštani uzbudljivo čekaju svečano otvaranje kada će se ponovo čuti i odjekivati krševitim stenama Jadovnika zvuk frule i goča uz usklik i glas narodnih izvornih pesama.
