Milena Marković dobitnica je tradicionalnog priznanja „Stefan Prvovenčani” tridesetih Raških duhovnih svečanosti. Pesnikinji, dramskoj i proznoj književnici i univerzitetskoj profesorki nagrada je uručena sinoć, na zatvaranju manifestacije.
Raške duhovne svečanosti su nakon dodele prestižnog priznanja završene spektakularnim koncertom legende pop muzike na Balkanu Zdravka Čolića. Ređali su se hitovi popularnog pevača više od tri sata na trgu, pred više od 10 hiljada ljudi.
Manifestacija prvi put počela filmom
Jedna od retkih kulturnih manifestacija u Srbiji, koje ne povlađuju kiču i nekusu, ove godine otvorena je na jedinstven način. Prvi put projekcijom filma i to u novom bioskopu na otvorenom u Domu kulture. Reč je o debitantskom ostvarenju „78 dana” rediteljke Emilije Gašić, koje je po prikazivanju doživelo ovacije, u prisustvu rediteljke i glumačke ekipe. Ovaj film je svetsku premijeru imao na Međunarodnom festivalu u Roterdamu, a nedavno je pobedio na palićkom Festivalu evropskog filma. To je ujedno i prvi put da je jedan domaći film pobedio u jakoj međunarodnoj konkurenciji u „novoj eri” palićkog festivala, odnosno otkad je on nazvan Festivalom evropskog filma. Film je ovenčan priznanjima i na Kipru, u Austriji i u Poljskoj.
Prošlogodišnji dobitnik Nagrade „Stefan Prvovenčani” Radoslav Zelenović tada je prilikom uručenja ovog priznanja obećao da će ubuduće i film biti sastavni deo Raških duhovnih svečanosti. U međuvremenu je Dom kulture u Raški dobio najsavremeniju digitalnu opremu za prikazivanje filmova u tom formatu. Radoslav Zelenović, kao direktor Festivala na Paliću, posebno je za prikazivanje u Raški preporučio delo „78 dana”, a posle projekcije istakao je da je ovo ostvarenje primljeno sa sličnom emocijom kao i na Paliću.
– Ovaj film je u srpskoj kinematografiji novina i zbog toga što se bavi temom porodice u vreme bombardovanja i predstavlja viđenje tih strašnih događaja iz dečje vizure. Zbog toga je i publika emotivno reagovala, jer svi imamo svoja sećanja na te dane, a ovoga puta progovorili su oni najmlađi. Kvalitet filma je i u tome što je autorka pregledajući video-kasete iz vremena bombardovanja odlučila da ih pretoči u dokumentarni film. Zbog toga imamo utisak da gledamo dokumentarac, a film je zapravo igrani i o strašnim događajima govori kroz međuljudske odnose majke i sestara. Otežavajuća je okolnost to što je otac otišao na ratište. Ova projekcija i događaji tokom i posle nje pokazali su da je odluka da film bude deo Raških duhovnik svečanosti bila dobra, što otvara nove mogućnosti za filmsku umetnost u okviru ovog festivala – rekao je Radoslav Zelenović za „Politiku”.
Pored rediteljke Emilije Gašić, u ovom ostvarenju učestvovali su Viktorija Vasiljević, Tamara Gajović, Milica Gicić, Jelena Đokić i Goran Bogdan.
Jubilej – vreme za podsećanje na osnivače i podršku
Na svečanom otvaranju govorio je i predsednik opštine Darko Milićević, koji je istakao da su Raške duhovne svečanosti kultni brend Raške, a okupljaju različite umetničke forme i vrhunske stvaraoce domaće, regionalne i svetske kulturne scene. Sa poštovanjem i zahvalnošću podsetio je na one koji su pre trideset godina osnovali festival i posvećeno radili na njemu: Ljubisav Džodić, Milojko Milićević, Milutin Krečković…
– Oni su bili odlučni u tome da umetnošću i kulturom oplemene svakodnevicu, dajući smisao zajednici kojoj pripadaju, prožimajući tradicionalno i moderno. Dragocenu podršku pružili su im stvaraoci vezani za Rašku: Milisav Savić, Milica Novković, Slobodan Rakitić, Miroljub Joković i Tiodor Rosić. Manifestacija je vremenom menjana i programski profilisana, a uvek je insistirano na vrhunskom kvalitetu prikazanih sadržaja koji su dodatno obogaćeni osnivanjem Međunarodne likovne kolonije Akademija Jelena Anžujska, čiji je selektor bio Milorad Bata Mihailović. Tridesetogodišnjicu postojanja Raške duhovne svečanosti dočekuju kao žanrovski raznovrsna svetkovina kulture i umetnosti, otvorene za savremeno stvaralaštvo, ali i za programe koji neguju tradiciju i nacionalni identitet. Zahvaljujući digitalizaciji bioskopa imaćemo priliku da prikažemo vrhunska ostvarenja sedme umetnosti. Festivalski dani prilika su i da najmlađi pokažu kreativnost, ali i da se zabave – rekao je Darko Milićević, ukazujući i na važnost decentralizacije kulture.
Prvi program svečanosti ove godine bile su nove knjige omiljenih učesnika Bojana Munjina „O današnjem i večitom” i Đorđa Matića „Sve bilo je muzika”, objavljene u ediciji „Raške duhovne svečanosti” Centra za kulturu Gradac. O ovim izdanjima pored autora govorili su Olivera Radović i Vule Žurić. Delo „O današnjem i večitom” uključuje 24 intervjua koja je Munjin vodio sa velikanima našeg glumišta, sa duhovnicima, ali i sportistima, a nit koja veže sve razgovore je talenat Bojana Munjina da sluša i istakne ono najživotnije u svojim sagovornicima.
– Slavni ljudi o svom poslu govore s poštovanjem, ljubavlju i skromnošću i zahvalan sam na tome što sam od tih ljudi mnogo naučio – rekao je Munjin.
Loš PR i medijski odjek, a odličan program
Zbirka eseja „Sve bilo je muzika” Đorđa Matića nastala je na osnovu bogatog iskustva slušanja muzike, u kojoj je autor ispoljio redak talenat čuvanja onoga što stalno izmiče, sposobnost viđenja otvorenim srcem, što je najbolji način da se čuje ono što je iza nota.
U okviru ove manifestacije izložena su i dela sa 21. saziva međunarodne likovne akademije “Jelena Anžujska”, organizovani su program za najmlađe, kao i koncerti inostranih muzičara. Među njima bio je Camilla George kvartet, ali i “Rosenberg trio”. Stochelo i Mozes Rosenberg se mogu smatrati najistaknutijim (gipsy-)džez gitaristima na svetu. Kao majstori gitare, obojica poseduju fenomenalan talenat za improvizaciju. Nastupali su u najpoznatijim koncertnim dvoranama širom sveta, oduševili sui publiku u Raški.
Monodrama zaječarskog pozorišta “Čučuk Stana” – Srpkinja i Grkinja u izvođenju Nataše Petrović, odigrana je u Centru za kulturu ,,Gradac”.Željko Hubač, autor teksta i reditelj komada, oživeo je priču o heroini ustaničke Srbije, prvoj ženi diplomati i velikoj ljubavi junaka Hajduk Veljka Petrovića.
Nataša Petrović, svojevrsnom interpretacijom lika neguje uspomenu, na ovu nepravedno skrajnutu istorijsku ličnost.
“Raška je i ove godine u avgustu bila prestonica kulture Srbije. Međutim, ono što je uz pohvale za odličan odabir programa, negativna strana organizacije ove veoma važne kulturne manifestacije je izuzetno loša promocija (ne postoji PR tim, a o čigledno ni PR plan) i samim tim loš medijski odjek”, zaključuju posetioci događaja organizovanih u okviru RDS.
