Upotreba i prerada kože vodi poreklo iz praistorijskih vremena. Čvrst i dugotrajan materijal omogućio je da se pre nekoliko milenijuma ljudi otisnu na duža putovanja koja su dovela do susreta plemena i sociološkog razvoja čitave civilizacije. Međutim, danas je onih koji obrađuju kožu starim metodama sve manje. Kožarstvo i ćurčijski zanat gotovo da nestaju. Tome se odupire jedna mlada Novopazarka.
Dženita Lukač postala je pravi fenomen. Iako je samo na početku svog puta, ona je jedina zanatlijka u ovom regionu koja se bavi kožarstvom, odnosno ćurčijskim zanatom, veštinom koju je preuzela od starijih generacija, ali istovremeno modernizuje i prilagođava potrebama savremenog tržišta.
Kožarstvo je zanat koji je, nažalost, gotovo izumro u mnogim delovima Balkana, a u Novom Pazaru je Dženita prepoznata kao jedina koja se njime bavi. Kroz njene ruke prolaze komadi kože, koja se na poseban način obrađuje i štavi. To obično radi na Pešterskoj visoravni, u kraju koji je poznat po stočarstvu.
Proces štavljenja ovčije kože
Dženita se prisetila trenutaka kada je učila osnove ovog drevnog zanata.
„Najvažniji deo procesa je priprema kože, a to znači njeno štavljenje. Za početak, koža mora biti očišćena od svih nečistoća i višak dlaka. Zatim dolazi faza soljenja, koja je ključna za dugotrajan i kvalitetan proces. Soljenje kože sprečava njen kvar, omogućava da koža ostane fleksibilna i elastična“, objašnjava Dženita, dok se sprema da prikupi potrebne materijale za sledeći korak.
Koža koja dolazi od ovaca, koristi se zbog svoje izuzetne trajnosti i prirodne snage, a Dženita je verna tradicionalnoj metodi koja koristi so i sušenje na vazduhu.
„Na kožu se nanosi veća količina soli, koja deluje kao prirodni konzervans. So upija vlagu i sprečava pojavu bakterija“, kaže ona.
Nakon što je koža prekrivena solju, Dženita je pažljivo ostavlja na suvom i hladnom mestu.
„Koža mora da se osuši postepeno, i to na prirodan način. Ne koristimo veštačke izvore toplote, jer to može da ošteti kožu. Sušenje traje nekoliko dana, ali u tom procesu koža postepeno dobija svoju tvrdoću i karakterističnu teksturu koja je toliko cenjena u zanatskoj industriji“, objašnjava ona.
Oživljavanje tradicije
Dženita se oslanja na tehnike koje su starije generacije primenjivale, ali u isto vreme uvodi i inovacije kako bi privukla mlađe kupce.
„Kožarstvo nije samo proizvodnja, to je umetnost. Svaka koža, svaki komad ima svoj jedinstveni karakter, boje, pruge koje nastaju kroz prirodni proces. Svuda u svetu se ovaj zanat prati, ali ovde kod nas, u Novom Pazaru, želim da ga oživim“, kaže ona.
Mladim Novopazarkama i Novopazarima, ali i ljubiteljima tradicije širom Balkana, Dženita nudi proizvode koji nisu samo funkcionalni, već i estetski vredni.
Njena strast prema kožarstvu nije samo posao, već misija.
„Verujem da tradicija treba da živi. Moje proizvode ne pravim samo za profit, već da bih očuvala deo kulturnog nasleđa koji se polako gubi. Koža ima dušu, i ako naučiš da je poštuješ, ona ti uzvrati svojom trajnošću i lepotom“, objašnjava ona dok češlja takozvane pustaćije, njenih ruku delo.
I dok so i sušenje predstavljaju samo jedan deo procesa, Dženita je ponosna što je danas ona ta koja prenosi znanje i umeće koje je nekada bilo u rukama starih majstora. Njena radnja postala je pravo blago za ljubitelje kožnih proizvoda, kao i za one koji žele da se podsete na zanate koji su oblikovali prošlost ovog kraja.
Kroz veštine poput ovih, mlada Novopazarka pokazuje da i u savremenom vremenu ima mesta za tradiciju, ručni rad i vrednosti koje dolaze sa pažljivo izrađenim proizvodima od kože, stvarajući most između prošlih vremena i budućnosti kožarskog zanata.
POGLEDAJTE VIDEO REPORTAŽU:
