foto: parkivanica.rs
Golija je jedna od mnogobrojnih planina u Srbiji koja pruža prelepu prirodu, ali pored prirode nudi i korektne cene boravka.
Međutim, zimovanje ne mora uvek da košta kao dve prosečne srpske plate, a Golija je jedno od zimovališta na kome ćete proći najjeftinije moguće, a utisaka vam neće faliti.
Ova masivna, misteriozna i bogata planina nalazi se između Ivanjice i Novog Pazara. Duga je 32 kilometra, zauzima oko 100 hiljada hektara, od čega je oko 75 odsto pod zaštitom države.
– Osim što je idealna prilika za odmor, nije veliki luksuz ni za novčanik, tvrdi Željko Miljković (36) iz Ivanjice koji često sa porodicom ode na vikend do Golije, prenose mediji.
Osnovne namirnice u prodavnici ne odskaču od ostatka Srbije, pa se neće desiti da mleko platite skuplje nego u gradu iz kog dolazite. Ono što posetioci posebno naglašavaju su cene u kafanama, što se naročito primeti kada se gosti čitava porodica.
Ukoliko želite da na Goliji budete izolovani, imate mogućnost zakupa vikendica koje se kreću od 3.000 do 4.000 za veče uz doručak.
Dnevni ski pass na Goliji je najjeftiniji i cena je između 400 i 500, a dečji oko 250 dinara, piše BizPortal.
Proglašena za Park prirode
Prelepa i netaknuta planina Golija proglašena je Parkom prirode. Mnogima je poznata po nepreglednim šumama, čistom vazduhu i ljubaznim domaćinima, ali ova lepotica na svom području skriva i preve prirodne bisere, jer se na njenim proplanicima nalazi nekoliko planinsikih ledničkih jezera, koji su prava prirodna oaza na preko hiljadu metara nadmorske visine.
Jedno od njih je i Dajićko jezero u istoimenom selu, nema obale već ga okružuje specifična tresava koja se ugiba pod nogama.
– Jezero se puni zahvaljujući atmosferskim padavinama, kišom i otapanjnjem snega, pa njegova velilčina često zna i da varira. Ima i svoj kaptirani izvor koji se nalazi preko puta. Promena vodnog režima, ekološki uslovi i mikroklimatski parametri intezvirali su eutrofikaciju jezera, koja je uslovila nastanak specifične tresavske vegetacije. U samom jezeru je izuzetno bogata vegetacija, ali i nalaze se i retke vrste insekata. Kupanje u njemu nije dozvoljeno, izjavio je za RINU Miloje Ostojić iz TO Ivanjica.
Prvi put u spisima spominje se u tokom istraživanja Josifa Pančića, Nedeljka Kašanina i Jovana Cvijića. Ovaj lokalitet skriven u četinarskoj šumi tokom godine obilaze brojni posetioci iz zemlje i inostranstva, a osim što je posebno po lepoti Dajićko jezero izdvaja se od ostalih i po legendama koje su vezane za njegovo postojanje.
– Legenda kaže da su putem pored jezera prolazili svatovi, a barjaktar je skrenuo sa puta i svi su upali i vodu i utopili se, po tome jezero neko naziva i svatovsko. Druga legenda kaže da je u jezeru živelo čudovište, koje su meštani ubili i u jezeru je od krvi bila crvena voda. Pozvali su sveštenika koji očiato molitvi i voda se raščistila, pa je tako obližnje selo dobilo ime Bele vode, rekao je Miloje.
Mitovi i legende nerazdvojivi su deo folklora Golije, a jedno od narodnih predanja govori o dva pobratima Rajku i Janku, koji su se kladili ko će pre da iznese poveći kamen na vrh Golije.
– Rajko je brzo nosio svoj kamen i blizu vrha se spotakao i ispustio ga i kamen je pao u potok. Janko je polako nosio svoj kamen, ali je sigurno stigao do vrha. Otuda se vrh Golije zove Jankov kamen, a potok u koji se otkotrljao Rajkov kamen meštani nazivaju Rajkov potok, priča Miloje.
Na predlog Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije 1966. godine doneto je Rešenje o stavljanju pod zaštitu Dajićkog jezera – tresave kao prirodne retkosti i prirodnog spomenika geobotaničkog karaktera na površini od dva hektara na severozapadu Golije.
