Vid Luković (55) iz prelepog, ali napuštenog sela Plešin na Goliji poklanja zemlju onima koji su spremni da žive u skladu s prirodom i pronađu sreću daleko od gradske vreve.
Ovaj gorštak sa Golije, odlučio je da pokloni 10 ari svoje zemlje, iako je ona u netaknutoj prirodi papreno skupa.
“Gore na Odvraćenici, gde je centar, prodaju i do 10 hiljada po aru”, kaže Vid.
Na prvi pogled, to je izuzetna ponuda, ali postoji jedan ključni uslov: novi vlasnik mora da ostane na imanju tokom cele godine, živeći u harmoniji s prirodom, daleko od gradske vreve.
Život u gradu je kao biti u predvorju Pakla
Vid je rešio da pokloni svoje imanje, ali ne svakome, već onima koji istinski žele da žive na selu, jer njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju.
„Živeti u gradu je kao biti u predvorju pakla,” kaže Vid, koji je godinama radio u Nemačkoj i Austriji, pre nego što je odlučio da se vrati u svoje rodno selo.
Za njega je život u metropoli bio težak, pun poniženja i stresa.
„Mnogo sam trpeo, ali nisam mogao više. Odlučio sam da čuvam ovce, da me budi petao, a ne da mi neko lupa o glavu”., objašnjava svoju odluku ovaj gorštak, koji ima sedmoro dece.
Prvi kandidat stigao sa Pala
Prvi kandidat stigao je među Lukoviće i to iz Bosne i Hercegovine, sa Pala.
“Došao sam pre mesec dana i ovde ću da ostanem. Sa Vidom i njegovom decom. Idem za ovcama, čuvam krave i konje i uživam u prirodi. Društvo mi pravi moj najbolji prijatelj, a Vidov najmlađi sin Aleksej”, kaže za Max press došljak Budo Stevanović.
Dok su starija deca otišla iz sela na školovanje ili su se udala i poženila, Aleksej je još sa roditeljima, ali i Desanka koja pešači kilometrima do asfaltnog puta, kako bi do Raške otišla na nastavu.
Život sa zverima
“Viđala sam po šumi i vukove i medvede. Nije me strah”, kaže devojčica koja dan provodi uglavnom na konju “krstareći” golijskim zabitima.
Vid živi sa suprugom. Ima sedmero dece i šestoro unučadi. Kaže uživa okružen mirnim brdima Golije i čistim vazduhom. Iako je život na selu pun izazova, posebno zimi, on smatra da je svakodnevni kontakt sa prirodom neprocenjiv.
„Ima vode, vazduha i drva, ali ljudi su postali robovi centralnog grejanja i limuzina, mobilnih telefona”, kaže on, ukazujući na kontrast između života u prirodi i onog u urbanim sredinama.
Vid nije zainteresovan za one koji bi povremeno dolazili na selo kako bi uživali u miru prirode. Njegov jedini uslov za zemlju, koju paklanja, je da novi vlasnici ostanu tu i posvete se životu u skladu sa prirodom. On traži one koji su spremni da rade, koji imaju ljubavi prema zemlji i seoskim poslovima.
Šta će nam zemlja bez ljudi
„Šta će nama planina bez ovaca, šta će nama zemlja bez ljudi. Sve što se ovde poseje, to i nikne. Ali treba raditi. Čovek mora da pokaže da je spreman na život ovde”, objašnjava Vid govoreći za portal Max press.
Vid takođe kritikuje moderni način života, naročito tehnološke promene među decom.
„Otkako smo deci dali telefone i poslali ih u vrtiće, a roditelje u domove, crno nam se piše. Mi nemamo televizor. Ne gledamo televiziju. Ponekad pogledamo na ovu Sotonu, kako ja zovem telefon, vremensku prognozu i to je to,” kaže on, verujući da je tehnologija još jedan razlog odlaska ljudi i zanemarivanja prirodnih vrednosti.
Vidova ponuda nije samo poklon zemlje, već poziv na zajedništvo, rad i život u skladu sa prirodom. To je poziv svima koji žele da napuste užurbani život u gradovima i pronađu mir u jednostavnom, ali bogatom životu na selu.
POGLEDAJTE VIDEO REPORTAŽU:
