I ovog leta radi se na obnovi jedne od najstarih srpskih svetinja, manastira Đurđevi stupovi u Rasu. Radnici su angažovani na letnjoj terasi, iza oltarskog dela crkve.  Poslovi se odvijaju po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a u skladu sa izgledom tog prostora u srednjem veku. Uskoro će početi i konzervacija fresaka i zamena prozora u oltarskom delu crkve svetog Đorđa.  Dok teče obnova hrama, kako kaže iguman manastira otac Gavrilo, dešava se i duhovno buđenje pravoslavnog naroda u „kolevci“ prve srpske države.

MAXPRESS: Stari Ras je nekada bio centar srpske duhovnosti, posebno u vreme Nemanjića, koji su živeli na ovim prostorima. Da li je tako i danas?

Ja bih voleo da jeste. To bi, zaista, bilo divno.  Znate i sami da je slogan obnove manastira „Obnovimo sebe, podignimo stupove“. Smatramo da materijalnu obnovu treba da prati i duhovna. Očigledno je da sebe nismo doveli na taj neki duhovni nivo, čim to nije sinhrono i sa materijalnom obnovom hrama. Veliki je posao pred nama. Mnogo toga je ovde zatečeno devastirano. Ali, mnogo toga imamo da pokažemo i promovišemo, jer nam je to dužnost, obzirom da je reč o našem bogatom istorijskom, kulturnom i duhovnom nasleđu. Međutim, polako su se pokrenule mnoge stvari sa mrtve tačke. Krenula je realizacija ozbiljnih projekata.

Veronauka vratila vernike u crkve

MAXPRESS: Zanimljivo je da su u poslednje vreme crkvene porte sve punije, posebno tokom velikih praznika?

Tako je. Verujte da sam i ja zatečen. Iz godine u godinu sve je više vernika koji dolaze na liturgije. Za nama su veliki praznici. Među njima i Vaskrs. U toku vaskršnjeg posta, pa i pre, tokom božićnjeg mnogo je naroda dolazilo u crkvu i toliko je bilo ljudi u redovima za pričešće da hram nije mogao da primi sve vernike. Bukvalno, redovi su bili  ispred crkve do kapele kralja Dragutina sa jedne i do konaka sa druge strane. Ja sam ostao zatečen kasnije kada sam video fotografije i snimke vernika. I nije bilo tako samo ovde, već u svim crkvama u Starom Rasu. Zaista se sada dešava duhovno buđenje. Ako me pitate kako i zašto?! Mislim da je to velika zasluga veronauke. Ovo je već druga generacija. Oni koji su krenuli na veronauku kada je uvedena u škole, imaju svoju decu, koja su takođe pohađala ovu nastavu. Tako da sada sve to dolazi u neki prirodni sklad u nešto što je normalno stanje.

Nemanjići su zidali zadužbine za večnost

MAXPRESS: Važnu ulogu ima i ovaj manastir, koji evo „živi“ već četvrt veka. Monasi su se ovde vratili 2000. godine. Međutim, obnova traje mnogo duže?

Veliki srpski župan Stefan Nemanja je izgradio manastir za četiri godine, od 1167. do 1171. Ovo mu je prva vladarska zadužbina. Sa obnovom se počelo šezdesetih godina, kada su obavljena arheološka istraživanja. Kasnije, sedamdesetih, se radilo na konzervaciji i ti poslovi se obavljaju do danas. Mnogi bi rekli da ta dinamika nije zadovoljavajuća, da bi trebalo brže. Ali.. ja opet mislim da je bitno da se nešto privede kraju, nije bitno kada. Niko sutra neće pitati koliko je trajala obnova, nego će konstatovati zašto nešto nije urađeno u skladu sa pripadajućim vremenom, odnosno da li je zaista obnovljeno u skladu sa onim kako je bilo nekada. Naši Nemanjići  su  zidali zadužbine za večnost.

MAXPRESS: Šta je ono što je najvažnije, a urađeno je tokom ove obnove?

Najvažnije je da je naos stavljen pod kupolu. To se dogodilo sedamdesetih godina. Međutim, važna je i 2000. godina. Tada su se stekli uslovi za liturgijski život. Tada su monasi došli ovde, jer je obnovljen i deo konaka.  Stvoreni su uslovi i za monaški život. Od tada se vrši liturgija svakodnevno, a to je udahnulo život ovoj svetinji.

MAXPRESS: Ovde su živeli i stolovali Nemanjići. Mnogi kažu da su oni najzaslužniji za razvoj srpske duhovnosti?

Tako je. Stefan Nemanja je jednog sina, Rastka, odnosno Savu, imao na čelu crkve, drugog, Stefana Prvovenčanog, na čelu države. Sveti Sava se izborio za autokefalnost, ali je dao i nemerljiv doprinos duhovnosti našeg naroda i kroz provetiteljski rad. Tako da, apsolutno najveći trag, bez ikakve dileme, ostavili su Nemanjići. Međutim, to naravno ne može da umanji lik i delo i drugih srpskih vladara.

Đurđevi stupovi, manastir svetog Đorđa u Rasu, je jedinstven spomenik srpske kulture, istorije, duhovnosti i umetnosti, koji je podigao veliki župan Stefan Nemanja. Kralj Dragutin, je drugi ktitor ili ktitor-obnovitelj, tokom čije vladavine je otvoren novi ulaz i izgrađena kula. Đurđevi stupovi nalaze se na prelepom uzvišenju iznad današnjeg Novog Pazara i dominiraju okolinom.