Suša je ove sezone uzela svoj “danak“. Klimatske promene su jedan od najvećih globalnih izazova našeg vremena. Povećanje prosečnih temperatura, promene u režimu padavina i učestalost ekstremnih vremenskih pojava utiču na sve ekosisteme, naročito na poljoprivredu, koja je posebno ranjiva na ove promene. To je pokazalo i leto koje je pri kraju.
Poljoprivrednici širom sveta se suočavaju sa izazovima nastalim zbog klimatskih promena, baš kao i domaći poljoprivrednici, kojih nije malo budući da je u našoj zemlji poljoprivredni sektor naročito razvijen. Posledice uticaja klimatskih promena su sad već takve da direktno ugrožavaju ishranu i ruralni način života. To je naročito izraženo u proleće, kada se aktivnije radi na pripremi zasada za novi prinos.
Savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Novi Pazara Silvija Hodžić za Max press ističe važnost mera adaptacije na klimatske promene:
Posledice klimatskih promena su brojne: povećanje temperature vazduha, povećanje broja dana sa ekstremno visokim temperaturama, povećanje frekvencije i trajanje sušnih perioda, povećanje broja dana sa jakim kišama (oluje), smanjenje broja mraznih i ledenih dana, smanjenje snežnog pokrivača, produženje ili skraćenje vegetacionog perioda biljaka, raniji početak vegetacije.
Na osnovu svega navedenog trebalo bi obuhvatiti najvažnije mere adaptacije u budućnosti, a to su:
– Razvoj praćenja klimatskih događaja i klimatskih promena i razvoj prognostike
– Razvoj i prilagođavanje klimatskih modela za područje Srbije i njene regione
– Rad na selekciji novih genotipova (sorti/ hibrida) koji su prilagođeni izmenjenim uslovima sredine
– Istraživanja i planiranja preventivnih aktivnosti u pogledu pojave i kontrole pratilačkog kompleksa (bolesti, korovi, štetočine)
– Uvođenje novih alternativnih vrsta biljaka (sorti/hibrida)
– Veći stepen osiguranja useva
– Izmene u sistemima obrade zemljišta i u sistemima i načinima đubrenja, pojačana primena organskih i mikrobioloških đubriva
– Povećanje biodiverziteta u agrosistemima
– Obnavljanje starih i podizanje novih poljozaštitnih pojaseva
– Poštovanje principa rejonizacije
– Poštovanje principa multifunkcionalnosti poljoprivrede kroz formiranje organskih farmi na mešovitim gazdinstvima uz razvoj eko-turizma, koji će doprineti ruralnom razvoju, posebno u specifičnim regionima.
