Ministarstvo za brigu o selu dodelilo je ovih dana ključeve tri hiljadite seoske kuće u okviru programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom na selu. Od početka ove godine podeljeni su ključevi za 365 kuća, a od početka programa krov nad glavom steklo je više od 12 hiljada ljudi. Novi vlasnici kuće u proseku su mlađi od 30 godina, a trećina ih ide iz grada u selo.
Na jugozapadu Srbije za ovaj program vlada najmanje interesovanje. U Raški je useljeno pet seoskih kuća, a u Priboju jedna. Razlog su uglavnom nerešeni imovinsko – pravni odnosi.
Međutim, to ne znači da Ministarstvo za brigu o selu ne ulaže u ovaj kraju. Gotovo sve opštine su dobile minibuseve za prevoz seoskog stanovništva, a podržane su i brojne seoske manifestacije.
O ulaganjima Ministarstva za brigu u selu za Max press govorio je ministar Milan Krkobabić.
MAX PRESS: Jedna samohrana majka je skoro dobila ključ od kuće na selu. Dosta je emocija bilo prilikom dodele ključeva. Kako Vi gledate na ovo vreme, koje je iza nas, i na veliki posao koji je obavljen?
Reč je o gospođi Paunović iz Žabara. Ima, čini mi se, troje dece. Ono što je interesantno, oni su u toj kući bili podstanari. Plaćali su kiriju. Imali su obavezu, veliki novčani izdatak. I onda, posredstvom ovog konkursa, programa ministarstva, ostaju trajno u toj kući. Kuća u kojoj su bili podstanari, postoje njihov dom. Šta može jednu porodicu lepše da snađe?
MAX PRESS: Često kažete da je ovo patriotski zadatak?
Pa, rekao bih i sada da jeste. Ostvarujemo, neka, tri cilja. Populacioni, ekonomski i vojno – bezbednosni. Patriotizam – to je krupna reč. Ali, ja tu, pre svega, gledam na odluku mladih da ostanu da žive u ovoj zemlji. Da stvaraju svoje porodice i da svoju budućnost vide ovde. To je danas, po meni, izuzetno hrabra odluka. Izazovi su veliki. Evropa je otvorena. Obećavaju se velike zarade. Sve se čuje, sve se vidi. I sada kad jedan mladi čovek reši da ostane ovde, da osnuje porodicu, da rešava probleme, pa to mi deluje kao nekakva patriotska misija. Jača nego nekada u odbrani zemlje. Možda čak i u istoj ravni. Menjaju se vremena. Ovo je 21. vek. I za mene, pretpostavljam i za Vas, da je to najviši oblik patriotizma.
MAX PRESS: Ko su ljudi koji žele da se vrate na selo, odnosno ko su oni koji su dobili, zahvaljujući Vašem ministarstvu i državi Srbiji krov nad glavom na selu?
Mladi ljudi. Prosek je ispod 30 godina.
I do 15 zahteva stiže dnevno
MAX PRESS: Jel vas to iznenadilo?
Priznajem da jeste. Kada smo pravili program, biću iskren, naveli smo da nam je ciljna grupa do 45 godina. Međutim, sada je to ispod 30. Sada me to ne iznenađuje. Na mladima svet ostaje. Oni imaju hrabrosti, imaju smelosti. Imaju hrabrosti i da pogreše. Prema tome, to su ti mladi ljudi, hrabri mladi ljudi. I ono što me raduje trećina je iz grada, a gotovo 90% su visoko obrazovani. Znači, potpuno odlučni, tačno znaju čime žele da se bave. I ono što me impresionira, ne žele da budu pod “starateljstvom”. Ove starije generacije su navikle da država brine o njima. Mnogi su i stanove dobili od države, pa sve redom… Sada imamo neke nove ljude, koji kažu da hoće sami da određuju kako će da žive, a od svoje države traže samo podršku. Traže šansu da mogu da krenu u to što žele. I ono što zahtevaju je da ta šansa bude jednaka za sve. Mi smo im ovim programom ponudili tu jednaku šansu. Znači, svakom građaninu Republike Srbije, bio Srbin, Bošnjak, Mađar ili Rom… Imamo puno Roma,mnogo Mađara u Vojvodini koji su se javili i dobili pomoć države do deset hiljada evra da odaberu kuću i da dobiju dom u bilo kom delu Srbije. Nismo čak određivali ni u kom kraju. Sami su birali. Pazite, 12 hiljada ljudi, to je 12 Crnih Trava. Vi i znate koliko u Srbiji ima malih opština veličine Crne Trave, recimo. Cela Kuršumlija ima 12 hiljada stanovnika. Znači, jednostavno, uspeli smo da pokrenemo nešto i to se ne zaustavlja. Do 15 zahteva stiže dnevno.
MAX PRESS: Kada je nastajao ovaj program, da li ste ikada posumljali u njegov pozitivan ishod?
Kada se nešto radi mora da postoji vera u to. Ja često kažem, pola posla je vera, a druga polovina je sreća. Tu sreću kuješ sam. Ta druga polovina je rad, upornost, spremnost da se stvarno istraje do kraja. I često kažem tokom susreta s mladim ljudima: uradite vi sve što je do vas, na kraju biće onako kako će biti. Ali, nemojte da se žalite, ako pre toga niste odradili sve ono što ste mogli.
MAX PRESS: Dakle, vladalo je veliko interesovanje. Šta su morali da ispune oni koji su bili zainteresovani za ovu pomoć države?
Uslov je da su to mladih ljudi, mlađi od 45 godina, državljani Srbije tri godine najmanje. U vlasništvu ne mogu imati kuću ili stan, ali mogu da poseduju poljoprivredno zemljište. Danas u gradovima, najčešće, u stanovima od 60-70 kvadrata, žive 3 generacije. Zamislite, 3 generacije u 60 kvadrata na 35 stepeni. Nije to dobra atmosfera. Podstanari plaćaju izuzetno veliku kiriju. Kirije su sada skupe. Imate i one koji dobro zarađuju i nameravaju da kupe stan. Ali cena kvadrata je otišla u nebo. I sad, šta? Pojavljuje se država i nudi šansu da izabereš kuću. Nađi je. Odaberi deo Srbije. Konkuriši. Što se tiče mladića i devojaka u selima, znamo da su uglavnom neudati i neoženjeni. Devojke su otišle, manje, više, a muškarci su ostali. Retko koja devojka želi da uđe u zajedničko domaćinstvo. Ali, ako u blizini postoji komšijska kuća koja je prazna i mogućnost da je kupe mogu to da učine uz pomoć države, da zasnuju svoju porodicu i rade na tom zajedničkom imanju. Ima takvih primera. To sam video obilazeći Srbiju. Taj mladi čovek ima pravo na samostalan život. A obavljaće onu delatnost koju je i radio. Sve one poslove na njivi, u oborima, bilo gde, radi će i dalje.
Menja se demografska slika Srbije
MAX PRESS: U kom kraju Srbije je bilo najveće interesovanje? Gde je zapravo usljeno najviše seoskih kuća?
Najveće interesovanje je u Vojvodini. Ne čudi, jer imovinsko-pravni odnosi su sređeni, infrastruktura je dobra, povezanost putevima odlična… Ali, imamo veliko interesovanje i na jugu od Aleksinca, Knjaževca do Pirotski okruga, Dimitrovgrada… Mali je broj opština gde nismo imali dodeljene kuće. U nekim selima ponovo su se otvorile škole. U jednom selu u Vojvodini otvoren je čak i vrtić. Otvoriće se mnogo toga, jer podmlađujemo sredine, koje su uglavnom staračke. Dolazi radno aktivno stanovništvo i demografska slika, ja bih rekao, munjevito se menja. To je važno za onaj ekonomski, ali i bezbednosni aspekt, koji sam pomenuo. Ne smemo ostaviti ni jedan deo zemlje prazan. Bilo bi dobro da su pogranične oblasti i brdski krajevi interesantniji za život. Tu moramo da preduzmemo mere, pre svega ekonomske i posticajne u sferi, recimo, poreza i doprinosa, pa da ukidamo , na primer, poreze za formiranje preduzeća ili takse na preduzetničku radnju na nekoj nadmorskoj visini ili u pograničnim oblastima. I to bi bio veliki postrek. Tako će se neki ljudi odlučiti da svoje preduzeće formiraju u tim pograničnim oblastima.
MAX PRESS: Da li ovaj program ima rok trajanja? Da li zainteresovani i dalje mogu da se prijavljuju za seoske kuće?
Rok trajanja je neograničan. Ovo je početak jedne misije. A misija ima cilj. On je da popunimo sve prazne kuće u Srbiji. Danas imamo autoputeve. Rade se regionalni putevi. Više ništa nije daleko, jer je infrastruktura mnogo bolja. To omogućava da se lakše živi i na selima, jer se brže stiže i do velikih gradova. Nisu to više sela iz 19. i 20. veka. Rad od kuće je nešto što je uobičajeno. Jel treba da nas zadesi nova korona, da ponovno shvatimo da možemo da mnogo posla odradimo od kuće?
MAX PRESS: Kada ste pomenuli saobraćajnu komunikaciju, moramo da pomenemo još jedan važan program, koji takođe vodi vaše ministarstvo. Čak 17 lokalnih samupravo u Srbije dobilo je minibuseve za prevoz stanovništva u ruralnim krajevima u ovoj godini?
Tako je u ovoj godini, a ukupno 78 lokalnih samuprava dobilo je minibuseve za prevoz lokalnog stanovništva. I ono što je bitno prevoz je besplatan. Mi kupujemo vozila, opština plaća vozača i gorivo. Kako stići iz jednog sela u drugo? Kako stići iz tog sela u opštinsko mesto, ako im ne omogućimo taj prevoz? Proizvede se neka količina mleka, sira… Pa, kako da se stigne do pijace? Ako plati taksi, koja je zarada tog seljaka. Pričamo otvoreno, pričamo direktno. Pa, taj čovek mora da ode u dom zdravlja. Nema u svakom selu lekara. Ne postoji stomatolog. Njima je potreban lekar, stomatolog, veterinar, tehnolog… Zato, insistiramo za povratak mladih i obrazovanih ljudi na selo. Ovo je moj apel o kome vredi razmisliti za mere druge vrste, ekonomske. Hajde da ti ljudi dobiju trostruke zarade. I lekar, i tehnolog, i veterinar u odnosu na svoje kolege u Beogradu, Nišu, Novom Sadu… I da se obavežu, recimo, na pet godina da će provesti u tim sredinama.
MAX PRESS: Taj dogovor sa lokalnim samupravama… Da li one ispoštuju taj dogovor maksimalno? Da li obezbede tog vozača? Da li sve funkcioniša onako kako je planirano?
Ima propusta, ali u celini gledano to funkcioniše izvaredno. Ja sam zahvalan lokalnim samupravama na tome. Imaju oni poteškoće. Nisu njihovi budžeti veliki. U njihovoj nadležnosti su lokalni putevi. Iz tih budžeta oni teško da to mogu sve da srede. Ovo vozilo košta 50 – 60 hiljada evra. Oni treba da obezbede gorivo, platu za vozača, da to stave u funkciju, tehnički pregled…
MAX PRESS: Ko rukovodi ovim programima?
Meni je bitno da niko u ovoj akciji, kod realizacije programa, nije zlonameran. Nije čak ni partijski obojen. Ovo su nadpartijski programi. Ja sam vam u već rekao. Ovde apsolutno ravnopravno konkurišu svi pripadnici nacionalnih manjina, srpskog naroda, različitih veroispovesti. Ne postoji trenutno ništa u Srbiji na takav način utemeljeno da je lišeno svih ovih predznaka. I još jedan bitan moment. Kod odobravanja sredstava za kupovinu kuća, minibuseva, za zadruge, manifestacije… Mi imamo komisije. Vode ih stručnjaci angažovani van ministarstva.
Malo interesovanje za seoske kuće na jugozapadu Srbije
MAX PRESS: Vaše ministarstvo je značajna sredstva uložilo i u Raški i Zlatiborksi okrug?
Za Raški okrug kroz naše programe opredeljeno je više od 62 miliona, a za Zlatiborski gotovo 256 miliona dinara. Novi Pazar je dobio minibus vredan preko 6 miliona dinara, u Raški su dodeljena sredstva za kupovinu 5 kuća, a značajna sredstava je dobio Tutin preko 21 milion dinara, za formiranje 3 zadruge, kupovinu minibusa i organizaiju manifestacije. Minibus je dobila i Nova Varoš, kao i zadrugu, a tamo su finansirane i 3 manifestacije. Priboj je dobio minibus, zadrugu, a kupljena je i jedna kuća. Najviše sredstva opredljeno je za Prijepolje, čak 38 miliona dinara. U toj opštini osnovan su 3 zadruge, održane čak 4 manifestacije i kupljen jedan minibus. Sjenica je dobila minibus, dve zadruge, a održane su i četiri seoske manifestacije.
MAX PRESS: Da zaključimo ovaj razgovor. Šta je neka Vaša želja? Čemu stremi ministarstvo? Šta to još treba promeniti na selu?
Naravno, treba promeniti mnogo toga. Pred nama je mnogo posla. Ovo je tek početak. Ovo je prvi korak. Moramo da idemo ka istinskom evropskom partnerstvu urbanog i ruralnog dela. To je zasnovano na zakonu. Da transferišemo ozbiljna sredstva. Pred nama je i promena određenih zakona. Hajde, to selo da „stavimo“ u Ustav Republike Srbije. Znate da ga nema u nomenklaturi. Imamo naseljena mesta, ali selo ne postoji.
