Na Pešterskoj visoravni, u čuvenim Karajukića Bunarima, letnje temperature beleže rekordne vrednosti koje su u suprotnosti sa poznatom zimskom hladnoćom. Tropske temperature ovog leta beleže i u, uglavnom, najhladnijem mestu na području Evrope… Tamo gde su temperature zimi često između 30 i 40 stepeni u minusu, sada su preko 30 u plusu.
Penzionerka Danka Džogović zbog bašte, ali i ljubavi prema meteorologiji svakodnevno proverava i beleži temperature u pešterskom selu. Nekada je bila angažovana za taj posao, a danas je meteorolog iz hobija.
“Radim ovo čisto iz hobija, zbog plastenika i vrtova”, objašnjava ona, čija kuća je smeštena samo nekoliko metara od merne stanice, koju je pre više decenija postavio Hidrometeorološki zavod.
Razlika između dnevnih i noćnih temperatura ovog leta na Pešterskoj visoravni je velika.
“Ovih dana temperatura je dostizala i do 33 stepena. U toku jula zabeležila sam čak 36 stepeni maksimalnu temperaturu. Ne znam zašto je razlika između noćnih i dnevnih temperature tako velika. Noću se živa spusti do 10 ili 15 stepeni”, kaže Danka, ističući da su leta poslednjih godina i na Pešterskoj visoravni veoma topla.
Ekstremna klima i strastvena posvećenost
Zbog tropksih temperatura i suše na Pešterskoj visoravni stočari muku muče da napoje stoku. Nema dovoljno vode.
“Bilo je i ranije toplih leta, ali nikada sa ovakvim temperaturama kao poslednjih godina. Zato nam vodu isključuju. Uveli su restrikcije. Ali kakvo je vreme, zadovoljni smo. Stočari imaju veći problem”, ističe sagovornica Max press-a.
Zime su ovde najhladnije u Evropi. Živa u termometru zna da se spusti i do -40 stepeni.
“Evidentirano je da je 1985. godine ovde izmereno -38,5 stepeni Celzijusa, a 2005. zabeleženo je najnižih -39,8 stepeni”, podseća Danka Džogović.
Ona je ovde stigla iz Bugarske, iz kraja gde je klima drugačija. Međutim, Pešter je zavolela, takvu kakva je ste, surovu.
“Ja sam ovde došla u oktobru 1977. godine. U osnovnoj školi sam dobila posao. Tu sam upoznala supruga, udala se i dobili smo dvoje dece. Došla sam iz Bosilegrada gde je temperatura znatno blaža. Ali, navikla sam se brzo na ekstremno hladne zime, evo navikavam se i na estremno vruća leta”, kaže kroz osmeh bivša učiteljica.
Uprkos drugačijoj klimi Danka uspeva da za sopstvene potrebe u svojoj bašti proizvede gotovo sve ono što joj je potrebno. Njen vrt pokazuje da se strast i predanost mogu preobraziti u uspeh, uprkos svim prirodnim izazovima.
POGLEDAJTE VIDEO REPORTAŽU!
