Novopazarac, specijalista psihijatrije dr Safet Šaćirović, ispratio je na večni počinak svog prijatelja frontmena grupe “Riblja Čorba” Boru Đorđevića. Prijateljstvo dvojice doktora, jednog za medicinu, drugog za rock and roll, trajalo je decenijama. Njihovi redovni susreti uvek bi se završili s najboljim raspoloženjem, jer gde je bio Bora tu je uvek bilo smeha.
Mladi novopazarski lekar prisetio se brojnih susreta sa popularnim muzičarem i njihovih dugih razgovora. Kaže za Max press da je slušati Boru i “Riblju čorbu” uvek bio doživlja iznova.
MAX PRESS: Poznavao si jako dobro Boru Đorđevića. U kakvim ste odnosima bili?
Bora Đorđević i ja smo bili u fenomenalnim, prijateljskim odnosima do poslednjih dana njegovog života. Zadnji put smo se čuli dan pre nego će biti hospitalizovan u Kliničkom centru u Ljubljani.
MAX PRESS: Da li te je iznenadila njegova smrt?
Da, smrt Bore Đorđevića me je iskreno iznenadila. Iako sam kao iskusan lekar bio svestan zdravstvenih izazova sa kojima se suočavao (poznavajući njegovu istoriju bolesti), kao prijatelj duboko u sebi sam verovao u njegovu snagu volje da će i ovog puta prevazići zdravstvene tegobe koje ima, kao što je to uspeo početkom januara ove godine. Njegova borba bila je oličenje hrabrosti.
MAX PRESS: Koliko dugo traje vaše prijateljstvo?
Naše prijateljstvo traje od 2000.godine i započelo je u hotelu Bristol u Beogradu. Za mene je, to prijateljstvo neprocenjivo i zauvek će ostati urezano u mom sećanju. Zajedno smo prošli kroz mnoge lepe trenutke, ali i kroz one teže, kako u njegovom životu, tako i u mom. Bio sam uz Boru nakon smrti njegove prve supruge i tokom razlaza sa drugom, pružajući mu utehu i ohrabrenje. Bio sam tu i kada je upoznao Dubravku, koja mu je vratila veru u ljubav i ljude. Takođe, i on je uvek bio tu za mene. Mogao sam mu pisati u pola dva noću, znao sam da će mi odmah odgovoriti. Naše prijateljstvo je bilo duboko i ispunjeno međusobnim poverenjem.
Govorio je da tegobe nestaju kad se popne na binu
MAX PRESS Šta te je uvek kod njega impresioniralo?
Uvek me je impresionirala Borina iskrenost, njegova pristupačnost, skromnost i duh buntovnika. Čak i kada je imao problema sa disanjem i kada mu je saturacija kiseonika bila ispod 94, govorio je da sve tegobe nestaju čim se popne na scenu. Njegova ljubav prema poslu i strast prema onome što radi bili su inspiracija. On je zaista živeo za svoju umetnost i to me uvek fasciniralo.
Bora će zauvek imati posebno mesto u mom srcu
MAX PRESS: Bio si na sahrani, koliko je tu bilo emocija?
Osećao sam duboku potrebu da ispratim svog prijatelja poslednji put, da ga ispratim na večni počinak i da mu na taj način odam počast za sve što je učinio za mene. To je bilo najmanje što sam mogao da učinim za njega. Bilo je mnogo emocija – tuga i bol koje je teško opisati rečima. Gubitak dragog prijatelja ostavlja prazninu koja se ne može popuniti, ali Bora će zauvek imati posebno mesto u mom srcu.
MAX PRESS: Kojih susreta se sa njim najradije setiš?
Susreti sa Borom su uvek bili posebni i svaki je nosio svoju čar. Provodili smo sate u kafićima, smejali se tako gromoglasno da bi nas često drugi gosti gledali, a često smo zajedno putovali na njegove nastupe. Teško je izdvojiti jedan poseban trenutak, jer je svaki bio dragocen na svoj način. Mnogo je lepih uspomena koje nosim sa sobom i koje ću uvek pamtiti.
Bora je voleo ljude bez obzira na poreklo ili veru
MAX PRESS: Mnogi bi rekli: “Bora je četnik”, zbog nekih njegovih stavova. Kako si ti kao musliman, Bošnjak, gledao na to?
Bora i ja nikada nismo obraćali pažnju na stvari koje bi nas delile, već na one koje bi nas spajale. Obojica smo pacifisiti i antifašisti i ni vera, nacija, političko opredeljenje, pa ni finansijska situacija, nisu bile prepreka našem prijateljstvu. Na primer, Bora je bio zvezdaš, a ja sam partizanovac, ali smo i to doživljavali s dozom šale. Ja umem da razdvojim politiku od prijateljstva. Za mene su njegovi stavovi delovali više kao kabare, a ne kao ozbiljna politička orijentacija. To je više kabaretska nego politička orijentacija. On je u jednom trenutku našao jednu novu formu zabavljanja za sebe i okolinu. A da bi on mogao biti tako jedne negativne, ostrašćene, ubilačke prirode valjda bi je ja osetio. Tako da sve što je radio, to je kod njega bio jedan putujući cirkus. Bora nikada nije pokazivao mržnju prema bilo kome, niti je izgovorio ružnu reč prema nekoj naciji ili veri. Uvek je bio fer i korektan. Jedna od njegovih fan grupa iz Čakovca u Hrvatskoj, na primer, poklonila mu je majicu sa šahovnicom na kojoj je pisalo ,,Riblja Čorba“ i Bora se slikao sa njom. Takođe, kad je bio kod mene u Novom Pazaru, pokrivene devojke su često prilazile da se slikaju sa njim i on je uvek bio pristupačan i srdačan. To je bio on – čovek koji je voleo ljude, bez obzira na poreklo ili veru.
